Biti ogledalo je stvar privilegije. Zaista.
Ne može svako da bude ogledalo. Mogu samo oni najsnažniji. Najstrpljiviji. Oni koji mogu da progutaju bezbroj knedli. Oni koji broje do tri. Oni koji umeju najbolje da zažmure kada je to potrebno. I prećute mnoge reči koje su želeli da kažu. Opsuju. Viču. Oni koji najviše puta umeju da oproste. I nekako zature u zaborav taj nesrećni splet okolnosti. Eh, da je bio samo jedan…

Pitaćete me “zašto baš ogledalo?”
A ja ću vama postaviti jedno: “Sa kim se prvim i poslednjim suočite na početku i kraju dana?”
I znaću vaš odgovor.

Svi mi nekoga moramo da pogledamo u oči. Svakoga dana. Bez izuzetka. Šta god da smo učinili u međuvremenu. Slagali. Prevarili. Povredili nekoga. Učinili zlo. Ili dobro delo. I tu nastaje razdor.

Naravno, uvek ima onih koji, bez pardona, gledaju u ogledalo i trljaju prednje zube, sasvim mirno. Bez trunke griže savesti koju bi trebalo da osećaju. Dok oni koje ona peče, spuštaju plašljivi pogled na slivnik i lavabo. U stranu. Ma, gde god, samo ne u zenice u ogledalu. Prekorne. Tužne i razočarane u sebe. Prelivene suzama koje samo što se ne obruše niz obraze. A zubi stisnuti, da gotovo ostaješ bez daha.

Koliko li je tvojih tajni čulo tvoje ogledalo od poverenja? Koliko laži podnelo? Suza upilo. Obradovalo se tvom osmehu. Reklo ti da si lepa pre nego što kreneš u grad? A ti mu se nikada nisi zahvalila što je jedno od retkih koje je uvek bilo tu za tebe.

Ali ogledala nekada nisu samo ogledala. Već i ljudi.
Oni puni razumevanja i brige za svaki tvoj problem. Koji imaju spreman osmeh u džepu kada spustiš nos. I otvoren dlan kada treba da se pokupi suza ili se povede u šetnju kraj reke.
Takve čuvajte.

Kao što rekoh,
Biti ogledalo je stvar privilegije.
Zato, sledeći put kada nekoga slažeš ili učiniš nešto loše, znaj da negde na kraju dana neko čeka tvoj pogled na njemu. Ogoljen. I iskren.
I da će te podneti kakva god da si i šta god da si uradila.
Samo, razmisli dobro, još jednom, da li ćeš Ti moći samu sebe da pogledaš u zenice, bilo sa ponosom ili prezirom i kajanjem?

A onda idi,
učini to što si nameravala.